Актуелно

Поповић Ивковић: Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“ представа нову фазу у борби против насиља

16.04.2019.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић најавила је данас да ће у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“ бити уведена нова мера заштите жртава породичног насиља – систем наруквица за жртве и починиоце насиља...
Поповић Ивковић: Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“
Поповић Ивковић: Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“
Поповић Ивковић: Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“
Поповић Ивковић: Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“
Поповић Ивковић: Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“

Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић најавила је данас да ће у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“ бити уведена нова мера заштите жртава породичног насиља – систем наруквица за жртве и починиоце насиља.

„Наруквице ће бити повезане са полицијским управама, како би жртве могле брзо да сигнализирају да се налазе у опасности, а полиција одмах да реагује“, објаснила је Поповић Ивковић.

Она је истакла да пројекат „Унапређење безбедности жена“, који ће се захваљујући организацији „UN Women“, a уз финансијску подршку Краљевине Норвешке, једним делом реализовати у оквиру Министарства унутрашњих послова, представља нову фазу у борби против насиља.

Према њеним речима, борба против насиља над женама, уз превенцију, пружање помоћи и оснаживање жртава насиља у породици, један су од  приоритетних активности Министарства унутрашњих послова.

Поповић Ивковић је указала да је од усвајањa Закона о спречавању насиља у породици, који се примењује од јуна 2017. године, полиција преузела већу  одговорност, добијањем нових овлашћења, да стане на пут насилницима којима су жене биле главна мета.

Државни секретар је прецизирала да је током 2018. године полиција изрекла 27.042 хитне мере, од чега 8.065 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 18.977 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази.

„Од почетка 2019. године донето је укупно 6.890 хитних мера од чега 2.079 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 4.811 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази“, рекла је Поповић Ивковић и додала да је током ове године полиција ухапсила 407 особа због породичног насиља.

Она је додала да је забележен је и значајан пад броја убијених жена у породичном насиљу.

„У 2019. години убијене су четири жене, док смо током прошле године имали 33 жртве женског пола. Уколико поредимо са 2012. када је убијено 36 жена или 2013. годином, када су нажалост убијене 42 жене, онда можемо рећи да су статистички показатељи ове године још бољи“, рекла је Поповић Ивковић и истакла да то није довољно и да морамо да учинимо додатне напоре како бисмо дошли у ситуацију да немамо ни једну жртву.  

Она је нагласила да ће Министарство унутрашњих послова и у наредном периоду још интензивније наставити да се бори против насиља у породици.

„Свесни смо да је у питању друштвени проблем на који је потребан и снажан одговор државе и друштва. Стога ћемо одговорно и хитно поступати по свакој пријави насиља, а наставићемо да са посебним сензибилитетом радимо на превенцији насиља над женама“, рекла је Поповић Ивковић.

Амбасадор Краљевине Норвешке у Београду Арне Санес Бјорнстад истакао да злочин није мање озбиљан ако се деси у кући, ако се деси члану породице, жени или било коме другом.

„Насиље у породици, нарочито над женама, тешко је истражити и зато га људи  не пријављују, неки из културно-историјских разлога, неки мисле да то није озбиљно, а заправо говоримо о веома насилном кривичном делу“, рекао је амбасадор Бјорнстад.

Бјорнстад је изразио уверење да ће овај пројекат, који се базира на превенцији  применом нових електронских метода и променом менталитета, бити успешан.

Шефица Канцеларије „UN Women“ Милана Рикановић истакла је да овај нови иновативни пројекат има за циљ успостављање ситуације у којој неће бити насиља и у којој неће постојати родни стереотипи.

„Пројекције показују да уколико наставимо да радимо на уобичајен начин, циљеви одрживог развоја неће бити остварени чак за 100 година. Зато морамо наћи нови начин који ће имати трансформативни ефекат и морамо користити  нове технологије и приступе, креирати нова партнерства и ојачавати стара“, рекла је Рикановић.

Говорећи о новим технологија, Рикановић је рекла да ће се у оквиру овог програма започети тестирање пилот пројекта наруквица за жртве и починиоце насиља, који ће омогућити полицијским службеницима да у реалном времену прате у ком тренутку су насилници прекршили забрану мере приласка.

Према њеним речима жене у руралним крајевима мање пријављују насиље, што значи да можда немају приступ информацијама и системима подршке, због чега ће се у оквиру пројекта радити директно са њима.   
   
„Кључни фактор успеха нашег рада је интегрисани одговор, да сви заједно радимо, и да знање и ресурсе ставимо у службу борбе против насиља и стереотипа. Циљ нам је да нико не буде изостављен. Морамо учинити све да жене имају једнака права и могућност да их користе, да имају приступ информацијама, да знају која су њихова права и на кога у случају насиља могу да се ослоне“, рекла је Рикановић.

Биљана Степанов из Женске платформе за развој Србије нагласила је да реформе морају бити суштинске, а не формалистичке.

„У задњих четири пет година пуно смо урадили у овој области и постигнути су значајни напреци у свим секторима. Полиција је остварила један велики напредак у свом поступању и промени начина приступа овој теми и жртвама насиља“, рекла је Степанов.

Према њеним речима, насиље се појављује у свим сферама нашег друштва, због чега не треба, како је оценила, бити фокусиран само на насиље у породици већ и на насиље у јавном простору, због чега на свеобухватан начин морамо заштитити све оне који су жртве насиља, посебно жене као најрањивији део нашег друштва.

Пројекат „Унапређење безбедности жена у Србији“, који спроводи организација „UN Women“ у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и подршку Краљевине Норвешке, трајаће три године.