Национални центар за криминалистичку форензику (НЦКФ) Управе криминалистичке полиције, у оквиру свог делокруга рада врши форензичка вештачења и обезбеђује материјалне доказе за потребе кривично-процесног система Републике Србије.

Национални центар за криминалистичку форензику спроводи форензичка вештачења из следећих области:

• ДНК,
• опште биологије,
• судске медицине,
• трасологије,
• балистике,
• физичке-хемије (дроге, експлозиви и др.),
• токсикологије,
• форензичке психологије и полиграфских испитивања,
• дактилоскопије,
• докумената и рукописа,
• форензичке акустике,
• фото и видео-материјала и
• електронска и информатичка форензичка вештачења.

Национални центар за криминалистичку форензику поступа по захтевима и наредбама органа који воде поступак – организационих јединица Дирекције полиције МУП-а Републике Србије, тужилаштава и судова на свим нивоима, као и захтевима других надлежних државних органа.

НЦКФ такође врши управни, инспекцијски и инструктивни  надзор рада оперативне криминалистичке технике подручних полицијских управа. Организује, координира и непосредно учествује у раду екипе за вршење комплексних увиђаја и форензичке обраде лица места тешких кривичних дела, у циљу обезбеђења материјалних трагова. Директно сарађује са свим службама криминaлистичке полиције, координира радом криминалистичке технике током спровођења оперативно-тактичких и истражних радњи, у циљу обезбеђења материјалних трагова.

Национални центар за криминалистичку форензику сарађује  са надлежним тужилаштвима и судовима,  непосредно учествује у раду екипе за идентификацију жртава у масовним несрећама и елементарним непогодама и врши тренинг и обуку службеника криминалистичке технике из области послова форензичке обраде лица места.  Остварује сарадњу са релевантним међународним организацијама у циљу усвајања савремених метода рада и примене искустава најбољих примера из праксе у области форензичких вештачења и  форензичке обраде лица места кривичног дела.

Национални центар за криминалистичку форензику Управе криминалистичке полиције је прва акредитована организациона јединица МУП-а Републике Србије.

Национални центар за криминалистичку форензику је акредитован у складу са захтевима међународног стандарда ISO/IEC 17025:2006 (ISO /IEC 17025:2005) од 28.08.2014. године на основу чега му је од стране Акредитационог тела Србије  издат  Сертификат о акредитацији - акредитациони број 01-413.

Национални центар за криминалистичку форензику је пуноправни активни члан Европске мреже форензичких института „ENFSI“ и активно учествује у раду већине радних група ове организације.

• Организациона шема Националног центра за криминалистичку форензику

Историјат криминалистичке технике у Србији

Крајем 19. и почетком 20. века у развијеним земљама стварају се специјализоване установе које се баве пословима криминалистичке технике. У почетку су у неким европским државама установљени само регистрациони бирои код престоничких полицијских управа који су постепено претварани у велике научно-судске лабораторије у којима су вршене криминалистичко-техничке експертизе. Док многе европске државе нису имале добро уређене установе за идентификацију и регистрацију, у Србији је, у Београду, при Министарству унутрашњих дела 1904. године основано Антропометријско-полицијско одељење.

Године 1911. уведена је дактилоскопска регистрација криваца по Вучетићевом систему и започета су криминалистичко-техничка вештачења. Након Првог светског рата антропометријско одељење у Београду је реконструисано у Техничку полицију.

Током Првог светског рата, након уласка страних војних снага у Србију, појавила се потреба за истраживањем масовних злочина који су чинили припадници аустроугарске и бугарске војске над цивилним становништвом. С обзиром на то да у Министарству унутрашњих послова Србије нису постојали услови за самостално истраживање и документовање ових злочина, упућен је позив др Арчибалду Рајсу који долази у Србију 1914. године. Рудолф Арчибалд Рајс је у Лозани основао Институт за техничку полицију и криминалистику, а уједно је и оснивач Техничке полиције у Београду организоване по примеру сличних установа у свету.

У међуратном периоду у Србији, поред Рајса, посебно су се истакли руски емигранти Сергеј Трегубов и Александар Андонович. Трегубов је у Југославији годинама радио као криминалистичко-технички експерт у Техничкој полицији, док је за време свог живота у Русији основао неколико научно-техничких лабораторија за судске експертизе. Александар Андонович је био шеф Техничке полиције и са Трегубовим коаутор прве стручне књиге о криминалистичкој техници у домаћој литератури, објављеној 1935. године под насловом „Криминална техника”.

После Другог светског рата Техничка полиција је преименована у Биро за криминалистичку технику, а недуго након тога прераста у Криминалистичко-технички центар.

На темељима криминалистичке технике које је поставио др Арчибалд Рајс са својим сарадницима, у Министарству унутрашњих послова Републике Србије данас постоји Национални центар за криминалистичку форензику, који под окриљем Управе криминалистичке полиције (УКП) суштински представља референтну установу у земљи за послове криминалистичке технике.