U Beogradu, na meti provalnika godišnje se nađe između 1.200 i 1.500 stanova, dnevno tri do četiri stana. Do blagog uvećanja broja obijenih stanova dolazi u vreme godišnjih odmora, ali ta razlika, prema rečima inspektora Odseka za suzbijanje teških krađa i krađa, koji postoji u okviru Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd nije drastična.

Prema rečima šefa ovog odseka Uglješe Steševića, stanovi su na meti provalnika uglavnom u prepodnevnim časovima, a poslovni prostor, pošte, banke, magacini poslepodne i uveče. Kako ističe, provalnici-amateri, uglavnom narkomani, idu od ulaza do ulaza i traže najmanje obezbeđena vrata, sa jednim cilindrom, najmanje obezbeđenim.

“Oni obično gledaju kako da na lakši način uđu u stan, na primer ulaze kroz otvoren prozor, otključana vrata ili pronalaze ključ ispod otirača za obuću, hidrantskom sandučetu, na štoku vrata itd. Lutaju ulicama, ulaze u zgrade i odlučuju se na licu mesta. Proveravaju ima li nekoga u stanu, osluškuju, zvone na ulazna vrata, na interfon, u stanju su da po par dana prate ima li nekoga”, kaže naš sagovornik i dodaje da pritom obraćaju pažnju na to da li su spuštene roletne na prozorima, gori li svetlo, da li su prozori otvoreni.

Naš sagovornik ističe da provalnici često zaglavljuju u vrata sitne predmete – papirić ili drvce, da bi na osnovu toga ustanovili da li su vrata u međuvremenu otvarana. Često se potrude da pronađu broj telefona vlasnika stana pa zovu da provere da li će se neko javiti. “Jedan od načina da ustanove da li su vlasnici stana kod kuće je i da proveravaju da li se iz poštanskog sandučeta redovno uzimaju računi i druga pošta”.

Provalnici se u stanu zadržavaju uglavnom dva do tri minuta, a kada uđu, odmah znaju gde treba da traže novac i dragocenosti. Iznose novac i nakit, kao i sitniju tehničku robu, koja može da stane u džepove – mobilne telefone, fotoaparate.

“Za razliku od provalnika – amatera, koji se uglavnom na licu mesta odlučuju da izvrše krivično delo, profesionalci dobijaju informacije od takozvanih „tipera“, koji prave profil potencijalno oštećenog. „Tiperi“ vrše izbor žrtve, raspituju se o njegovim ličnim podacima kao i o materijalnoj situaciji, a za svoje usluge dobijaju procenat od ukradenog plena”, objašnjava Uglješa Stešević.

U stan se provaljuje, kažu kolege, tako što se najpre polomi cilindar – klještima ili alatom koji je napravljen specijalno za to – takozvane „čvake“, „češljevi“ i „lomilice“, zavlačenjem šrafcigera ili pajsera, podešenim ključem. Ponekad probuše okno prozora, provuku žicu uz pomoć koje ga otvore iznutra. Takođe, ulaze i preko krova, pomoću užeta. Ukoliko se desi da neko od ukućana naiđe, provalnik ga obično odgurne ili udari kako bi uspeo da pobegne.

Veoma često, provalnici su višestruki povratnici u vršenju ovog krivičnog dela, poznati inspektorima Odseka za suzbijanje teških krađa i krađa i više puta hapšeni. Jedan od njih, poznat pod nadimkom „Drakula“ je svojevremeno za dve godine na teritoriji Beograda izvršio oko 200 provala, tako što je klještima lomio cilindar brave ili je zavlačenjem šrafcigera otvarao ulazna vrata. Iz stanova je iznosio isključivo oružje, satove, novac i nakit.

Kako se najefikasnije zaštiti od provalnika?

Apsolutna zaštita od provale u stanove ne postoji, ali sigurno je da dobro sprovedene mere zaštite mogu da odvrate provalnike od njihove namere. Primenom odgovarajućih savremenih tehničkih sredstava moguće je zaštiti stanove od provala i krađa. Od cene i instaliranja zavisi i njihova pouzdanost. Danas je veliki broj zgrada obezbeđen video nadzorom i interfonima, a ovaj vid zaštite se pokazao dosta pouzdanim. Neki od načina zaštite su i sigurnosna blindirana ulazna vrata sa sigurnosnim bravama, dupla brava na ulaznim vratima. Cilindrični uložak brave ne sme da viri spolja, jer predstavlja izazov za provalnike i lako se lomi. Veoma je bitno da građani ne ostavljaju ključeve ispod otirača, u sandučićima ili na mestima na kojima bi provalnik mogao lako da ih pronađe.

Ipak, bez obzira na sve savremene tehnologije šef Odseka za suzbijanje teških krađa i krađa naglašava da je dobar komšija i dalje najbolja i najdelotvornija zaštita kada su provale u stanove u pitanju.

“Zahvaljujući pozivu komšija, više puta smo provalnika uhvatili na delu – u stanu, liftu, ispred zgrade. Jednom smo čak provalnika našli u ormaru, gde se sakrio kada je čuo da ulazimo u stan. Zato je dobro obavestiti komšije pre odlaska na odmor, kako bi obratili pažnju na naš stan, kao i ostaviti ključ osobi od poverenja, koja će obilaziti stan, otvarati poštu, paliti svetla i otvarati prozore i podizati roletne, kako potencijalni provalnici ne bi mogli da pretpostave da su vlasnici stana odsutni”, kaže Stešević.

Prema njegovim rečima, svaku šetnju nepoznatih osoba po zgradi stanari bi trebalo da uoče, a da se svako sumnjivo ponašanje prijave policiji. Ukoliko neko izgubi ključ od stana, preporučuje se da odmah promeni cilindar.

“Ključevi od stana ne ostavljaju se na radnom stolu, u hotelskim sobama i drugim lako dostupnim mestima. Takođe, novac, nakit i druge dragocenosti trebalo bi čuvati u sefu banke, posebno u situacijama kada su građani tokom dužeg vremena odsutni iz svojih stanova. Ukoliko to ne praktikuju ne bi bilo loše fotografisati dragocenosti, kao i zapisati serijske brojeve skupocenih uređaja, radi lakšeg pronalaska i prepoznavanja”, kaže naš sagovornik.

Poslovne prostorije tako takođe se često nalaze na meti provalnika. Pre nekoliko godina, sedmorica provalnika iz unutrašnjosti uhapšeni su zbog obijanja kineskih magacina. Provaljivali su isključivo u magacine na teritoriji Beograda, u Surčinu, na Ledinama, u Zemunu i Altini, a robu su odvozili sa dva-tri kamiona. Potom su je prevozili van Beograda i prodavali na veliko. Ovim krađama pričinjena je milionska šteta.

“U ovom odseku radi mnogo mladih i ambicioznih ljudi, odličnih operativaca. U ovom poslu nema radnog vremena, vikenda, praznika. Činjenica je da ovaj posao „ulazi u krv“. Radimo kao uigran tim, pa su rezultati dobri”, istakao je na kraju naš sagovornik.